Predgovor
Zavisnost modernog društva od funkcionisanja kritičnih infrastrukturnih sistema dovela je do toga da je njihova zaštita jedna od prvorazrednih tema nacionalne bezbednosti, našavši zapaženo mesto u diskursu nacionalnih bezbednosnih politika i strategija. Za Evropsku uniju, ovo pitanje povezano je sa održanjem vitalnih funkcija društva i blagostanjem ljudi koje prevazilazi granice nacionalne bezbednosti i zahteva harmonizaciju nacionalnih bezbednosnih i drugih politika.
Zaštita kritične infrastrukture predstavlja izuzetno složenu oblast izučavanja stvarnosti koja zahteva multidisciplinarne teorijske i praktične uvide. Budući da ne podnosi fragmentarne pristupe i „cehovsku podeljenost“ u okvirima jedne naučne, stručne i profesionalne trajektorije, sa aspekta sistemskog pristupa, najzahtevnija je u teorijskom i praktičnom smislu.
Svesni navedenih ograničenja, autori ove knjige usudili su se da pruže teorijsku konceptualizaciju pažljivo odabranih tema koje se nalaze na agendi savremenih rasprava u vezi sa uspostavljanjem pravno-institucionalnog i funkcionalnog okvira zaštite infrastrukturnih sistema. Sa teorijske tačke gledišta, razlike u definisanju kritične infrastrukture i elemenata kritičnosti imaju negativne posledice po integritet sistema zaštite, na isti način na koji to ima nepostojanje jedinstvene definicije bezbednosnih pretnji, ili barem percepcije stepena tih pretnji, odnosno načina na koji bi se zajednice i pojedinci prema njima trebalo odnositi. Kao po pravilu, prisutne su dve krajnosti- precenjivanje, odnosno potcenjivanje njihovog značaja, sa svim rizicima koje sa sobom nose.
Kratka vremenska distanca od uspostavljanja prvih institucionalnih mehanizama zaštite na nadnacionalnom i nacionalnom nivou autorima ne dopušta previše slobode da, koliko je to moguće, kritički opserviraju postojeća rešenja. Danas se fizionomija rizika menja brzinom nedokučivom oku posmatrača i spoznaji najpažljivijih analitičara, a tzv. inherentna neizvesnost načina na koji će sistem sa svojom složenom strukturom međuzavisnosti odgovoriti na nepoznate pretnje ne ostavlja mnogo prostora za egzaktna merenja i predviđanja. Usled navedenog, autori su se odlučili da daju svoj skromni doprinos pregledom strategijskih, normativnih i instituacionalnih okvira zaštite kritične infrastrukture, kako na nivou EU, tako i na nivou pojedinih zemalja čiji se pristupi mogu smatrati relevantnim za Republiku Srbiju. Ovo štivo je utoliko značajnije i društveno i teorijski relevantnije, ukoliko se na umu ima činjenica da se Srbija nalazi na početku uspostavljanja normativno-pravnog ustrojstva zaštite, harmonizovanog sa evropskim dokumentima koji regulišu ovu materiju, a nakon čega će uslediti primena donetih rešenja.
Zahvaljujemo recenzentima Marini Mitrevskoj, Robertu Mikcu i Denisu Čaleti na veoma dragocenim savetima prilikom pisanja redova ove knjige. Ona je i plod višegodišnje saradnje sa ovim uglednim ekspertima na polju razvoja akademske i stručne misli u regionu u kompleksnoj oblasti zaštite kritične infrastrukture.
Posebnu zahvalnost dugujemo Institutu za standardizaciju Srbije koji je pomogao u pripremi i publikovanju ovog štiva.
Autori
U Beogradu, novembar 2020. godini
Izvodi iz recenzija
Prof. dr MARINA MITREVSKA
Filozofski fakultet, Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“ Skopje
Autori ove sadržajne studije uspeli su primenom naučnog diskursa da prate dve linije razvoja. Ove dve linije razvoja se približavaju, govore istim jezikom i istim naučnim faktima. Teze istraživača su jasne, a njihova misao precizna. Metodološki pristup je konstruktivan, a analizirani koncept pripada savremenoj bezbednosnoj analizi. Prva linija razvoja je potreba zaštite kritične infrastrukture koja je od izuzetno velikog značaja za dobrobit građana svake države. Ovaj imperativ se namede naročito danas, kako usled direktnih pretnji uzrokovanih klimatskim promenama, ili političkom i ekonomskom situacijom, tako i zbog sve vedeg umrežavanja i tzv. međuzavisnosti između kritičnih infrastruktura na nacionalnom, međunarodnom i globalnom nivou. Druga linija razvoja je evidentna zavisnost modernog društva od funkcionisanja kritičnih infrastrukturnih sistema, koja je dovela do toga da je njihova zaštita jedna od provrazrednih tema nacionalne bezbednosti, našavši zapaženo mesto u diskursu nacionalnih bezbednosnih politika i strategija. Vrijednost ove knjige nalazi se u prikazu navedenog, uz sveobuhvatno predočenu potrebu zaštite kritične infrastrukture.
Autori ove knjige su uspeli da daju teorijsku konceptualizaciju pažljivo odabranih tema koje su na agendi savremenih rasprava u vezi sa uspostavljanjem pravno-institucionalnog i funkcionalnog okvira zaštite infrastrukturnih sistema. Ovo je jedan od temeljnih radova, koji putem analize „dobre prakse“ zemalja koje prednjače u implementaciji zaštite kritične infra- strukture, ali i poteškoda i loših iskustava država nama bliskih po veličini, kulturi i finansijskoj modi omogudava adekvatno ustrojavanje sistema zaštite i otpornosti kritične infrastrukture u Srbiji.
Prof. dr DENIS ČALETA
President of the Board Institute for Corporative Security Studies, Ljubljana
Dinamično okruženje u kojem živimo donosi uvjek nove rizike i izazove. Ovi nas stalno podsjedaju kako smo ovisni od neprekidnog dijelovanja kritične infrastrukture. Normativno pravno i deklarativno, procesi i nadležnosti su još nekako i uređeni, ali kada dođemo u situaciju da je potrebno efikasno obezbediti odgovor na direktne ugroze ili rizike, onda veoma brzo saznamo, da su ovi sistemi u cijelini podbacili. Raspoloživost resursa za održavanje, kadrovski potencijal i njihova edukacija, a takođe i snabdevanje u svakoj velikoj ugrozi odražava se u nedovoljnom odgovoru i nemogudnosti obezbeđivanja neprekidnog upravljanja kritičnom infrastrukturom. Korporativna sigurnost, kao jedan od bitnih procesa u organizaciji kritične infrastrukture, ima izvanredno značajan udeo na području izgradnje sistema neprekidnog dijelovanja. Tom procesu treba u bududnosti istadi više pažnje i svijesti na nivou najvišeg menadžmenta u organizacijama. Ključni kadrovi na području zaštite kritične infrastrukture moraju taj proces poduprijeti sa svojim znanjem i ulogom koju moraju dobiti u organizacijama, a posebno u onim koje upravljaju kritičnom infrastrukturom.
Autori ovog značajnog štiva pridaju puno pažnje navedenim dilemama, pružajudi prave odgovore. Knjiga zasigurno predstavlja dodatni kvalitet u nacionalnom i međunarodnom kontekstu, koji de značajno doprinijeti pravilnom razumijevanju važnosti zaštite kritične infrastrukture. Knjiga predstavlja odličnu osnovu za bududa istraživanja, a na drugoj strani omogudava mehanizme koji de pomodi ekspertima u realnom okruženju kritične infrastrukture da nastave sa organizacijskim pristupima razvoja efikasnih mehanizama zaštite kritične infrastrukture.
Doc. dr ROBERT MIKAC
Fakultet političkih znanosti, Sveučilište u Zagrebu
Kritične infrastrukture predstavljaju neophodnu platformu za uspješan razvoj od pojedinaca, preko različitih organizacija, do država. Navedene su krvotok suvremenog svijeta u bilo kojem pogledu, bilo da razmatramo promet, energetiku, javne službe, financije, IT sektor ili zdravstvene sustave. Bez kritičnih infrastruktura danas je nezamisliva bilo koja značajnija transakcija, operacija i poslovni proces, tako da jačanje njihove otpornosti i zaštita predstavljaju značajnu komponentnu političkog, gospodarskog, društvenog i akademskog života svake države.
Upravo su dvoje istaknutih akademskih stručnjaka za pitanja kritične infrastrukture na izvrstan način putem ove knjige pred Vama istražili, opisali i nadasve objasnili interdisciplinarnost i složenost predmetnog područja, kao i pružili uvid u normativno- institucionalni okvir razmatranja zaštite kritične infrastrukture.
Posebna vrijednost knjige je aplikativnost istraživanja i rezultata do kojih su autori došli, analizirajudi rizike i sistemski pristup određivanju kritičnosti, zahtjeve koje Europska unija postavlja pred svoje punopravne članice, tako i zemlje pristupnice, potom studije slučaja određenog broja zemalja, kao i što su pružili vrijedne preporuke za Republiku Srbiju. Knjiga de knjiga biti značajna, ne samo za brojnu publiku u Srbiji, ved i svim zemljama koje se nalaze na istom putu kao i Srbija, u nastojanju da se na što je mogude učinkovitiji način uspostavi sustav zaštite kritične infrastrukture.
Na kraju, čestitam autorima na trudu i publikaciji ove značajne knjige.