Komunikacije i razmena informacija ugrađeni su u sve aktivnosti savremenog društva. Bez tehnološkog napretka kakav smo videli u poslednjih par decenija ne bi bio moguć sadašnji nivo razvoja. Ali uz sve te dobrobiti postoje i negativne strane ovog razvoja koje se ogledaju u prekidima komunikacije, nedostupnošću servisa, krađom ili uništavanjem ličnih i poslovnih podataka, raznim vrstama prevara i drugim problemima čiji su uzroci prirodne pojave, tehnika ili ljudi.
Sistemi kritične infrastrukture su posebno osetljivi na ove probleme jer utiču na veliki broj građana pa se zbog toga zaštiti ovih sistema mora posvetiti posebna pažnja. Statistika pokazuje da se broj sajber napada na sisteme kritične infrastrukture konstantno povećava, ali i da su napadi sve bolje pripremljeni, i u organizacionom i u tehničkom smislu, i da izazivaju sve veću štetu. Države su svesne ovih problema i rešavaju ih na različite načine, počevši od zakonske regulative u ovoj oblasti. Jedna od mera koje se preduzimaju je i obavezivanje sistema kritične infrastrukture da procenjuju rizik i preduzimaju odgovarajuće mere za njegovo suzbijanje.
Na sesiji “Upravljanje sajber rizikom u sistemima kritične infrastrukture “ bilo je reči o okviru koji je Evropska Unija donela NIS2 Direktivom, obavezama koje imaju sistemi kritične infrastrukture, okviru u Republici Srbiji u tom pogledu, primerima iz prakse i stavovima značajnih entiteta.
Za uvodno izlaganje i moderaciju sesije bio je zadužen Nebojša Jokić iz Fondacije Mreža za sajber bezbednost, a panelisti su Dr. Marko Krstić iz RATEL-a, Mina Tomić iz kompanije A1 i Mirjana Đorđević iz Instituta za standardizaciju Srbije.
About The Author
