Da li se pandemija mogla predvideti?

Da li se u tu svrhu koristi nauka, koliko je etike u nauci i šta je sa kredibilitetom naučnika koji često, voljno ili nevoljno, postaju alatke u rukama kreatora različitih igara? Pođimo od Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je već dugo, posebno od svinjskog gripa 2009. godine, u žiži javnosti zbog mnogih kontradikcija čijem je nastanku i sama doprinela, stvarajući konfuziju u različitim sferama, od pojmovnog određenja pandemije pa nadalje. Pametnim korišćenjem globalnih sredstava komunikacije izvršena je analiza izjava i medijskih nastupa zdravstvenih zvaničnika i nosilaca vlasti u različitim zemljama sveta tokom pandemijske krize i utvrdilo se da su u mnogo čemu bile potpuno identične i kreirane po istoj ili sličnoj matrici. Stižemo najzad i do nivoa pojedinca, lične odgovornosti i odnosa predstavnika struke i nauke prema problemu i izazovu koji je za mnoge bio potpuno nov i zahtevao je stalni rad i učenje, kao i intelektualnu širinu u sagledavanju svih njegovih dimenzija i posledica.

Piše Elizabeta RISTANOVIĆ

Na početku pandemije Kovid-19 predsednik SAD Donald Tramp proročki je rekao: „Ovo je rat”. I zaista, svetska scena postala je ubrzo poprište mnogih ratova, iza kulisa borbe

sa virusom vode se i razne druge bitke, geopolitičke, diplomatske, ekonomske, socio-psihološke, ali i informacione i medijske, koje su deo sveopšteg rata ili su same sebi svrha i cilj.

Uostalom, svi teoretičari saglasni su da su informacije i dezinformacije, kao i socijalni inženjering, važna alatka hibridnog rata, posebno danas u virtuelnoj realnosti društvenih mreža, gde je informacione tokove izuzetno teško kontrolisati.

I ne samo u virtuelnoj realnosti.

OBRAZOVAN JE SAMO ČOVEK KOJI IMA OBRAZ

Osnovni postulat i kredo naučnih delatnika mora uvek biti usklik genijalnog uma našeg vladike Nikolaja, koji je svojom rečenicom da je obrazovan samo onaj čovek koji ima obraz dao svevremeni odgovor svima onima koji danas gromoglasno govore o etici u nauci i biomedicini, možda baš u trenutku dok se bave stvaranjem kreatura poput onih koje je Dostojevski opisao u „Zapisima iz podzemlja”. Možda baš zato godinama mnogi bezuspešno pokušavaju da proniknu u tajne duha ovako velikih genija, kao i snage i vitalnosti onih koji su ih iznedrili.

Vratimo se koroni. Ona takođe može i mora da se sagledava i iz obaveštajno-bezbednosnog ugla. S tim u vezi, interesantan je i veliki broj registrovanih infekcija kod najviših svetskih zvaničnika ili ljudi iz njihovog okruženja kao i (dez)informacije koje su se o tome pojavljivale u medijima. Vratimo se na teren egzaktne nauke. Nije bilo nimalo neobično što su tokom ove pandemije velikom brzinom objavljivani naučni radovi, što su mnoge baze postale otvorene i dostupne, koliko je bila pomalo začuđujuća činjenica da su mnogi objavljeni radovi izuzetno brzo nestajali iz baza podataka, što je svima koji se naukom bave i znaju da ona podrazumeva i pisanje predstavljalo veliki problem, vezano za citiranje različitih izvora. Ali i to bi se dalo objasniti racionalno, jer su velikom brzinom i u hodu otkrivani novi podaci o virusu, imunopatogenezi, kliničkim manifestacijama, pa su danas objavljene informacije već sutra mogle da budu zastarele i prevaziđene. Šta je onda neobično? Problematika zoonoza – kakav je i glavni akter krize koja je paralisala i uzdrmala svet, ekonomiju, politiku i zašla u sve sfere ljudskog života – može se i mora sagledavati s aspekta humane i veterinarske medicinske struke, nauke i biološke odbrane. Uostalom, pristup nauci i mora biti jedinstven, multidisiciplinaran i filozofski, jer nauka jeste jedna i nedeljiva i ne može se zauzdati među uskim poljima koje nam često nameću kroz obavezne standarde, možda sa željom da ljudi budućnosti ne budu široko obrazovani i  prosvećeni. U tom kontekstu treba sagledavati i sintezu biomedicine i bezbednosti i potrebu njihovog prisnijeg integrisanja u obrazovnom domenu u skladu sa aktuelnim bezbednosnim izazovima. U želji da spoznaju dalje i otkriju više, ljudi iz sveta nauke su, uz rad, tokom trajanja krize grčevito čitali sve novoobjavljene i pređašnje članke, učili, analizirali, sumnjali… A ima li prostora sumnji kada je reč o koroni? O tome su pisali i pričali ugledni svetski virusolozi i imunolozi, akademici i nobelovci, razmatrajući sličnosti i razlike KOVID-19 i njegovih srodnika, karakteristike i promenljivost virusa i još mnogo toga. Mnoge spoznaje nas tek očekuju.

ROBA DVOSTRUKE NAMENE

S tim u vezi dosta nedoumica svakako izazivaju radovi objavljeni još 2013. i 2015. godine u eminentnim svetskim naučnim časopisima poput Nature i Nature Medicine o eksperimentima koji su još tada vršeni u istraživačkim ustanovama širom sveta o ukrštanju SARS virusa sa njegovim srodnicima iz prirodnog okruženja. Deluje, istina, pomalo nelogično, ali se oni mogu spakovati u paket bezuspešnih pokušaja pronalaska efikasne vakcine protiv SARS-a, iako je ovaj virus ostao lokalizovan na području Kine. U zajedničkom radu grupe autora sa Univerziteta u Severnoj Karolini, Harvarda, Instituta u Vuhanu i Cirihu objavljenom 2015. godine (V. D. Menachery et al. A SARS-like cluster of circulating bat coronaviruses shows potential for human emergence. Nature Medicine. 2015.(21):1508-1513) prikazani su rezultati ukrštanja, tj. stvaranja himernog virusa SARS-a i njemu sličnog virusa iz kineskog slepog miša, mogućnost ove himere da inficira humane epitelne ćelije na kulturi, kao i rezultati infekcije laboratorijskih miševa ovako dobijenim hibridnim virusom. Rezultati su pokazali da je hibrid manje letalan za miševe od SARS-a, ali je kod starijih životinja klinička slika oboljenja bila mnogo teža nego kod mladih. Sledeća faza eksperimenta bio je pokušaj iznalaženja vakcine, budući da inaktivisani SARS nije pokazao delotvornost.

Čitajući  ovaj  rad možete pomisliti da eminentni naučnici odgovorno rade svoj posao, ne sumnjajući da rezultati njihovog rada mogu možda biti zloupotrebljeni, jer je i nauka, nažalost, oduvek roba dvostruke namene. Iste godine u prestižnom časopisu Nature pojavio se i članak D. Butlera „Engineered bat virus stirs debate over risky research”, u kome se autor pita da li koronavirus stvoren u laboratoriji koji može inficirati ljude, tj. ćelije respiratornog trakta čoveka, može imati pandemijski potencijal. Pitanje je verovatno pomalo čudno za laike, ali ne i za one koji znaju da modifikovani virusi ipak kraće žive i opstaju u prirodi. Ako se lutajući kroz arhivu istog časopisa Nature vratimo dve godine unazad, u 2013. godinu, nailazimo i na rad koji potpisuje grupa autora iz Vuhana, Kina, SAD i Australije (Xing Yi Ge et.all. Isolation and chracterisation of a bat SARS-like coronavirus es thet uses the ACE-2 receptor. Nature. 2013. (503):535-538). Oni su iz jedne vrste slepih miševa u Kini izolovali i odredili gensku sekvencu virusa SARS-KoV koji se vezuje za ACE-2 receptore na humanim ćelijama i pokazuje tropizam za različite vrste, što ukazuje na značaj otkrivanja patogena koji se nalaze u prirodnim rezervoarima kao važnu kariku u strategiji borbe protiv mogućih pandemija koje nas očekuju u budućnosti.

U isto vreme virusolozi sa Pasterovog instituta, poput Sajmon-Vejn Hobsona, upozoravaju na opasnosti od sintetisanih  himernih  virusa, jer „niko neće moći da predvidi njihovu putanju i patogeni potencijal ako slučajno pobegnu iz laboratorije”, dok Vlada SAD stavlja moratorijum na finansiranje daljih istraživanja u oblasti iznalaženja vakcine protiv virusa SARS, MERS i gripa. Uticajni Njujork tajms 5. avgusta 2019. godine izveštava o prestanku rada sa smrtonosnim mikroorganizmima u američkim vojnim laboratorijama zbog bezbednosnih razloga, a u izdanju od 31. avgusta upozorava na pojavu epidemije neobičnih pneumonija u SAD, za koje su osumnjičene elektronske cigarete.

SIMULACIJA „EVENT 201”

Dana 18. oktobra 2019. na američkom univerzitetu Džon Hopkins, u sadejstvu sa Svetskim ekonomskim forumom i Fondacijom Bila i Melinde Gejts, izvršena je multimedijalna simulaciona vežba Event 201, u kojoj je proigravan scenario pandemije izazvane novom respiratornom bolešću zoonotske  etiologije (CAPS-coronavirus acute pulmonary syndrome) po modelu prethodnih epidemija SARS i MERS, koja bi trajala 18 meseci i dovela do smrti 65 miliona ljudi. Pandemija bi trajala sve do iznalaženja efikasne vakcine, što se ne bi desilo u toku prve godine, ili sve dok ne oboli 80–95% ljudi na planeti. U vežbi se promoviše javno-privatno partnerstvo nacionalnih, vladinih i međunarodnih ustanova i institucija u odgovoru na veliku pandemiju, s ciljem prevazilaženja njenih teških zdravstvenih, ekonomskih i socijalnih posledica. Stručnjaci su jednoglasni u stavu da je pitanje dana kada će izbiti pandemija s mogućim katastrofalnim posledicama. Izneta je procena da bi prosečni ekonomski gubici usled epidemije dosezali 0,7% globalnog BDP, ili 570 milijardi dolara. Magazin Forbs se u broju od 12. decembra 2019. godine bavi spremnošću za nadolazeću pandemiju u kontekstu logistike i snabdevanja maskama, dezinficijensima, prečišćavanja vode, kao i istraživanja i obrade podataka u zemljama koje nemaju odgovarajuće kapacitete, ali i izazivanjem panike, širenjem teorija zavere i mogućim ekonomskim kolapsom. Ističe se značaj krizne komunikacije i pružanje brzih, pouzdanih informacija, ali i obaveze država i vlada da ulažu sredstva u razvoj vakcina, dijagnostiku i lekove, kao i potreba da SZO pojača napore u kontekstu medicinskih protivmera i lične zaštitne opreme.

U periodu 15–29. oktobra 2019. godine u Vuhanu su održane Sedme svetske vojne igre, a već u decembru u ovom gradu su registrovani prvi pacijenti. Svetska zdravstvena organiѕacija je 5. januara 2020. godine objavila izveštaj o pojavi pneumonija čiji je uzročnik nepoznat u Kini, dok je već 22. januara ceo grad Vuhan, sa 11 miliona stanovnika, bio u karantinu, a deset dana kasnije SZO je izdala saopštenje o opštoj pretnji izazvanoj novim koronavirusom.

Tradicionalni Minhenski bezbednosni forum održan je između 4. i 16. februara 2020. godine, a kao jedna od glavnih teza učesnika provlači se potreba konfrontacije SAD sa Kinom i zauzdavanja rasta kineske tehnološke moći. Čiji je to cilj? Kinezi odgovaraju da Zapad ne želi da vidi uspeh kineskog socijalističkog društva, da Kina ima pravo da se razvija i da je niko ne može zaustaviti. Nešto se, čini se, promenilo u javnom diskursu. Kina više ne ćuti i ne odgovara u rukavicama.

SZO je 11. marta 2020. godine proglasila pandemiju. S druge strane, direktor Centara za kontrolu i prevenciju bolesti SAD istog dana pominje mnoge teške pneumonije registrovane još od septembra 2019. godine, ističući da su mnoge bile pogrešno dijagnostikovane kao grip, od koga je po statistikama zvanično tokom sezone obolelo 33 miliona stanovnika SAD, a umrla 21.000 ljudi, iako se verovatno u mnogim slučajevima radilo o koroni. Podsetimo, to je isti onaj čovek koji je 2001. Godine govorio o projektu totalnog karantina koji će biti posledica „kineskog biološkog napada”. Na prethodne navode o koroni i gripu komentar je poslala kineska državna televizija, ističući da SAD duguje svetu odgovor na mnoga pitanja u vezi sa epidemiološkom situacijom i još ponešto… Tako je sve izgledalo na početku i u predvečerje velike pandemije koja je do danas odnela više od 600.000 ljudskih života. I bilans nije konačan. Borba se nastavlja, sa koronom, njenim posledicama, preselila se na ulice do sada najmoćnije svetske sile, a oseća se u svakoj državi ponaosob. Ishod surove i bespoštedne borbe globalista i suverenista, kakav god bio, zasigurno će promeniti svet.

GDE SMO TU MI

Na pandemiju smo odgovorili organizovano, odlučno i efikasno. Naš zdravstveni sistem pokazao je vitalnost, a principi sistema na kojima je postavljen, stavljajući u središte pažnje čoveka, održivost u kriznim situacijama, dok su sistemi bogatih i moćnih posrtali pred naletom velikog broja obolelih. Pokazali smo da je neophodan istinski multisektorski, interdisciplinarni pristup u rešavanju problema, kao i da su ljudi naše najveće bogatstvo. Uz sve to, pružili smo ruku bratske pomoći našem narodu u Republici Srpskoj, ali i državama u regionu.

KUDA I KAKO DALjE

Naša je obaveza da se okrenemo sebi i jačanju sopstvenih resursa, analiziramo naučene lekcije, prevladamo slabosti i da jedinstveni i snažni krenemo u susret izazovima koji nas čekaju u vremenima pred nama. Pandemija i epidemija će svakako biti, bile prirodne ili ne, zato je važno ulagati u znanje i resurse, proizvodnju reagenasa, lekova i vakcina, jačanje dijagnostičkih kapaciteta. S tim u vezi treba posebno jačati vojno zdravstvo, koje mora biti jedan od ključnih stubova države i pouzdan oslonac narodu u borbama koje predstoje, u svim mogućim kriznim situacijama, na koje treba imati uigrane i spremne odgovore.

Na tom polju treba jačati mostove regionalne i međunarodne saradnje sa svima onima koji imaju isti cilj – pobedu opšteg dobra. Večnost i univerzalnost zakona prirode i činjenica da je čovek sićušni element tih mehanizama imperativ su u traganju za svetom relativne, dinamičke harmonije, dijaloga i saradnje. I da završimo sa rečima velikog književnika da će kazna svih Raskoljnikova i Karamazova stići i savremene Velike inkvizitore, a njihova nakazno shvaćena sloboda potopiće se u sopstvenom mraku. Osveta prirode može biti surova, u njoj pulsiraju i komuniciraju na svojim frekvencijama i mikroorganizmi, u čiji su svet bezdušni ljudi zašli.|

Izvor: Magazin Odbrana, 01. avgust 2020. godine